ОШ,,СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ,, КОВИЉЕ

Ковиље се налази у долини Ношнице,тридесетак километара је удаљено од Ивањице. С једне стране падине Јавора ,а с друге стране падине Голије ,заклониле су ово место од осталог света.То је мала котлина изнад ждрела, кроз које се пробија река Ношница.Насеље се не може угледати ни са које стране док се не дође неколико стотина  метара, на висове изнад њега. То је центар за неколико , раније пограничних ,села. Требало је препешачити двадесетак километара од последње аутобуске станице да би се дошло у ово место.Пут је водио, било с које стране , преко јаворских висова и падина. Ношница је једино пробила себи пут, а тешко да се може наћи козја стазица да би се њеним кањонима пришло до овог места.

Године 1968.уз помоћ,,Електромораве ,,из Чачка Ковиље је добило електрично светло .Постављена је динама ,разведена линија и сијалице су просуле беличасти сјај поред реке Ношнице.

Ковиље има богату традицију, а и данас има леп изглед,чиме се поноси.Ту се налазио манастир,у коме ја постојала манастирска  духовна школа .Две цркве , под истим кровом,скривене испод стена на десној обали Ношнице.Једна од тих цркава Св.Архангела Михаила , датира још  из 13.в.,док друга цркв Св.Николе саграђена је 1644.г.Овде су се учили првој писмености младићи, не само из овог краја.Под притиском Турака братија манастира Ковиља ,заједно са ђацима и покретном имовином прешла је у данашњу Војводину и задржала се у манастиру Ковиљ,код Новог Сада.

Интересантно је напоменути да је манастир радио и после 1688.г. када ,,изгибоше Срби на Голију,, и после чега је овај крај био скоро пуст,али је при манастиру чак и тада радила манастирска школа.Овакав вид манастирске школе имао је огроман културни значај у забаченом и заосталом Старом Влаху.Од 1813.г. манастир Ковиље је претворен у  мирску цркву да би  2005.г. добром вољом владике жичког  Хризостома  ковиљска црква поново добила статус манастира.

Као световна институција школа у Ковиљу је почела са радом 1870.г. Била је брвнара у облику слова Г, покривена шиндром. Састојала се из две просторије .У једној су учила деца а у другој је становао учитељ.Налазила се на Саборишту,где се и сада налази стара школска зграда. Радило се у њој неколико година али за време првог јаворског рата (1876-1878) школа је спаљена.

Школа је била једина образовно-васпитна установа од Јавора до Голије,обухватајући територије трију општина :ерчешке,смиљевачке и братљевске.

У њеним просторијама школовало се од 70 до 180 ученика сваке године. Школа је имала прекиде у раду ,због ратова, епидемија или недостатка учитеља. Школске 1907.г. и 1908.г. ова школа није радила ,јер није имала учитеља.А следеће године врата ове школе отвара месни свештеник  Радивоје Пешић. За време другог јаворског рата 1912.г. била су два прекида у раду школе јер је учитељ Арсовић мобилисан. Ипак се та школска година са успехом завршила.

За време првог светског рата школа је претворена у жандармеријску станицу ,где се налазило седам до осам аустријских жандарма.Реткост је да је нека школа радила без прекида у току другог светског рата. Изузетак чине Миланџанска ,Ивањичка ,Приличка и Ковиљска школа. Тек после тог рата подигнута је друга школска зграда у којој се радило до 1958.г. Након тога направљена је нова школска зграда која септембра 1958.г почиње са радом .У тој истој школској згради ученици и дан данас похађају наставу.

Школа у Ковиљу је раније имала издвојено одељење у Јекићима , Медовинама ,Ерчегама,Васиљевићима и Вучаку.Данас  школа има само једно издвојено одељење у Вучаку.

Године 1970. била је стогодишњица рада школе у Ковиљу .Тада ковиљска школа мења назив у ОШ,,Светозар Марковић,, и броји 760 ученика.